Корени емпатије (сажетак)
Емпатија је вештина спознавања и ишчитавања туђих осећања. Она настаје као облик самосвести. Такође, помаже у љубавном животу.
Алекситимичари* су особе које су емотивно глуве. Код њих емоционалне ноте и акорди који сачињавају наше речи и дела, пролазе непримећено. Изненађени су када им други исказују осећања јер су збуњени својим емоцијама.
На мањак емпатије наилазимо код кримогених психопата, силеџија и напасника.
Емоције се ретко изражавају речима. Кључ за предосећање туђих емоција (као што је тон у гласу, покрет, израз лица), јесте способност ишчитавања неизговорених знакова.Емоционална истина ће се крити у ономе како је нека особа нешто рекла, а не у томе шта је рекла, уколико речи нису у сагласности са тоном њеног гласа.
Роберт Розентал (Роберт Розентхал) је осмислио тест емпатије PONS-Profile of Nonverbal Sensitivity (у преводу ,,Облици невербалне сензитивности"). То је тест тумачења невербалних порука. Током тестирања дошло је до закључка да емоционално стабилније, предузимљивије и осетљивије особе имају већу предност у тумачењу туђих осећања. Овој врсти емпатије, наклоњеније су жене.
Како емпатија разоткрива
Бебе осећају саучешћће пре него што схвате да су засебна бића. Неколико месеци по рођењу, оне реагују на околна узбуђења. До прве године схватају да туђи бол није и њихов, али су збуњена својим поступцима.
Низ истраживања су показала да ће се емпатичка брига разликовати у зависности од тога како су родитељи васпитали децу.
Моторна мимикрија је радни термин за реч емпатија. Њега је први употребио Е.Б.Тичнер), амерички психолог. По Тичеровој теорији емпатија потиче од врсте физичке имитације туђег бола који потом изазива иста осећања код другог бића.
Цена неприлагођености
Емоционално, животна цена недостатка прилагођавања у детињству може да буде веома висока. Емоционална запостављеност само наизглед угрожава осећање емпатије. Она је парадоксалан резултат сталног, потиснутог емоционалног злостављања, заједно са суровим, садистичким претњама и понижењима.
Неурологија емпатије
У извештају из 1975. године су пронађени занимљиви недостаци: пацијенти нису могли да разумеју емоционалне поруке по тону човековог гласа, иако су савршено разумели његове речи. Насупрот томе, извештај из 1979. године је говорио о пацијентима који нису могли да изразе осећања покретом или тоном гласа.
Значајна неуролошка испитивања су настала током рада на животињама.
Брадерс наводи низ доказа о улози везе амигдала-кортичке регије за ишчитавање емоција и реакција на њих, до којих су дошли истраживањем мајмуна из дивљине. Када су мајмуне вратили у дивљину, они су могли да обављају свакодневне задатке, али су изгубили осећај емоционалног реаговања на друге мајмуне.
Препознавање емоција је омогућено везом између кортекса и амигдале, чија је основна улога усаглашавање одговарајућих реакција.
Сличну биолошку основу емпатије код људи је представио Роберт Левенсон, психолог са Универзитета Беркли у Калифорнији, који је проучавао брачне парове. Емпатија је постојала само када су им тела била у складу.
Емпатија и етика: корени алтруизма
Саосећати се са другим значи бринути.
Антипатија је супротност емпатији.
Емпатичко понашање представља део моралности, а моралне дилеме укључују и могуће жртвовање.
Истраживач Мартин Хофман се бавио емпатијом и тврдио је да корене моралности треба тражити у емпатији јер то представља неку врсту саучествовања са могућим жртвама.
Емпатија подразумева многе аспекте моралних судова и одлука.
Подаци показују да количина емпатије може да доведе у питање човекове моралне ставове. Проучавањем у Немачкој и Америци је доказано да емпатични људи усмеравају моралне принципе према потребама других.
Живот без емпатије: ум силеџије, морал социопате
Оно што је трагично и уобичајено јесте да емпатију не осећају они који су починили злочине.
Силеџије и напасници деце су неспособни да осете емпатију и код њих се уочавају психолошке девијације.
Неспособност да осете бол њихове жртве им дозвољава да се уљуљкују лажима које подстичу злочин.
Нови начини лечења који су осмишљени за напаснике деце и силеџије у први план постављају одсуство емпатије у односу на њихову жртву. Затворски психолог у Вермонту, Виљам Питерс је развио ову врсту терапије.
Психопате су неизлечиви случајеви, лишени осећања и кривице чак и у најсуровијем злочину. Немогућност да осете сажаљење или барем наговештај гриже савести, спада у најсложеније емоционалне дефекте.Садисти и серијске убице, најсвирепији криминалци, који уживају у патњама својих жртава, јесу оваплоћење психопатије.
Роберт Хејр, психолог са Универзитета Колумбија, верује да је неосетљивост психопата делом изазвана физиолошким обрасцем, тј. оним који указује на поремећај активности амигдале и њој блиских регија. Хејр је закључио да психопте ни не могу да осете забринутост због могуће казне за оно што су починили. Пошто не осећају страх, нису ни емпатични, нити имају нека осећања слична емпатији, у односу на страх и бол својих жртава.
* алекситимија - Wикипедиа - хттп://бс.wикипедиа.орг/wики/Алекситимија
Големан, Данијел: Емоционална интелигенција, Београд, Геопоетика, 1999., с. 93-106
Кристина Кртањек
Емпатија је вештина спознавања и ишчитавања туђих осећања. Она настаје као облик самосвести. Такође, помаже у љубавном животу.
Алекситимичари* су особе које су емотивно глуве. Код њих емоционалне ноте и акорди који сачињавају наше речи и дела, пролазе непримећено. Изненађени су када им други исказују осећања јер су збуњени својим емоцијама.
На мањак емпатије наилазимо код кримогених психопата, силеџија и напасника.
Емоције се ретко изражавају речима. Кључ за предосећање туђих емоција (као што је тон у гласу, покрет, израз лица), јесте способност ишчитавања неизговорених знакова.Емоционална истина ће се крити у ономе како је нека особа нешто рекла, а не у томе шта је рекла, уколико речи нису у сагласности са тоном њеног гласа.
Роберт Розентал (Роберт Розентхал) је осмислио тест емпатије PONS-Profile of Nonverbal Sensitivity (у преводу ,,Облици невербалне сензитивности"). То је тест тумачења невербалних порука. Током тестирања дошло је до закључка да емоционално стабилније, предузимљивије и осетљивије особе имају већу предност у тумачењу туђих осећања. Овој врсти емпатије, наклоњеније су жене.
Како емпатија разоткрива
Бебе осећају саучешћће пре него што схвате да су засебна бића. Неколико месеци по рођењу, оне реагују на околна узбуђења. До прве године схватају да туђи бол није и њихов, али су збуњена својим поступцима.
Низ истраживања су показала да ће се емпатичка брига разликовати у зависности од тога како су родитељи васпитали децу.
Моторна мимикрија је радни термин за реч емпатија. Њега је први употребио Е.Б.Тичнер), амерички психолог. По Тичеровој теорији емпатија потиче од врсте физичке имитације туђег бола који потом изазива иста осећања код другог бића.
Цена неприлагођености
Емоционално, животна цена недостатка прилагођавања у детињству може да буде веома висока. Емоционална запостављеност само наизглед угрожава осећање емпатије. Она је парадоксалан резултат сталног, потиснутог емоционалног злостављања, заједно са суровим, садистичким претњама и понижењима.
Неурологија емпатије
У извештају из 1975. године су пронађени занимљиви недостаци: пацијенти нису могли да разумеју емоционалне поруке по тону човековог гласа, иако су савршено разумели његове речи. Насупрот томе, извештај из 1979. године је говорио о пацијентима који нису могли да изразе осећања покретом или тоном гласа.
Значајна неуролошка испитивања су настала током рада на животињама.
Брадерс наводи низ доказа о улози везе амигдала-кортичке регије за ишчитавање емоција и реакција на њих, до којих су дошли истраживањем мајмуна из дивљине. Када су мајмуне вратили у дивљину, они су могли да обављају свакодневне задатке, али су изгубили осећај емоционалног реаговања на друге мајмуне.
Препознавање емоција је омогућено везом између кортекса и амигдале, чија је основна улога усаглашавање одговарајућих реакција.
Сличну биолошку основу емпатије код људи је представио Роберт Левенсон, психолог са Универзитета Беркли у Калифорнији, који је проучавао брачне парове. Емпатија је постојала само када су им тела била у складу.
Емпатија и етика: корени алтруизма
Саосећати се са другим значи бринути.
Антипатија је супротност емпатији.
Емпатичко понашање представља део моралности, а моралне дилеме укључују и могуће жртвовање.
Истраживач Мартин Хофман се бавио емпатијом и тврдио је да корене моралности треба тражити у емпатији јер то представља неку врсту саучествовања са могућим жртвама.
Емпатија подразумева многе аспекте моралних судова и одлука.
Подаци показују да количина емпатије може да доведе у питање човекове моралне ставове. Проучавањем у Немачкој и Америци је доказано да емпатични људи усмеравају моралне принципе према потребама других.
Живот без емпатије: ум силеџије, морал социопате
Оно што је трагично и уобичајено јесте да емпатију не осећају они који су починили злочине.
Силеџије и напасници деце су неспособни да осете емпатију и код њих се уочавају психолошке девијације.
Неспособност да осете бол њихове жртве им дозвољава да се уљуљкују лажима које подстичу злочин.
Нови начини лечења који су осмишљени за напаснике деце и силеџије у први план постављају одсуство емпатије у односу на њихову жртву. Затворски психолог у Вермонту, Виљам Питерс је развио ову врсту терапије.
Психопате су неизлечиви случајеви, лишени осећања и кривице чак и у најсуровијем злочину. Немогућност да осете сажаљење или барем наговештај гриже савести, спада у најсложеније емоционалне дефекте.Садисти и серијске убице, најсвирепији криминалци, који уживају у патњама својих жртава, јесу оваплоћење психопатије.
Роберт Хејр, психолог са Универзитета Колумбија, верује да је неосетљивост психопата делом изазвана физиолошким обрасцем, тј. оним који указује на поремећај активности амигдале и њој блиских регија. Хејр је закључио да психопте ни не могу да осете забринутост због могуће казне за оно што су починили. Пошто не осећају страх, нису ни емпатични, нити имају нека осећања слична емпатији, у односу на страх и бол својих жртава.
* алекситимија - Wикипедиа - хттп://бс.wикипедиа.орг/wики/Алекситимија
Големан, Данијел: Емоционална интелигенција, Београд, Геопоетика, 1999., с. 93-106
Кристина Кртањек
"What would you do if you saw a freezing child?
We set up a hidden camera and placed Johannes at a bus stop, in Oslo, Norway. This is what happened.
The film is made to raise awareness of the situation for children in Syria, and to raise funds to SOS Children's Villages is their winter-campaign. Children in Syria are freezing and you can help by dontating. For more information: www.sos-barnebyer.no/Mayday/Syria"
Дакле, овај видео је у склопу кампање за помоћ деци у Сирији, али је уједно и пример да емпатија, саосећање и потреба да се заштити дете никад не излазе из моде:)
We set up a hidden camera and placed Johannes at a bus stop, in Oslo, Norway. This is what happened.
The film is made to raise awareness of the situation for children in Syria, and to raise funds to SOS Children's Villages is their winter-campaign. Children in Syria are freezing and you can help by dontating. For more information: www.sos-barnebyer.no/Mayday/Syria"
Дакле, овај видео је у склопу кампање за помоћ деци у Сирији, али је уједно и пример да емпатија, саосећање и потреба да се заштити дете никад не излазе из моде:)
Србија, поплава и емпатија
Из прве руке...чланица тима Александра Симић и њена волонтерска искуства!
Људи који су бар мало емпатични ових дана прискочили су у помоћ, на било који начин, људима којима је то сада потребно. Једна од тих сам и ја. Прво вече ове катастрофалне ситуације, један комшија је ишао од куће до куће и сви смо донирали оно што смо тада могли, шта нам је било при руци. Те вечери сам се са другарицом, која је волонтерка у Црвеном крсту, договорила да скупимо неке паре, издвојимо одећу и да сутрадан однесемо то у неки од прихватних центара.
Изјутра, ја сам ишла од врата до врата по комшилуку и питала да ли могу да донирају новац да евакуисанима купимо потребне ствари и морам рећи да сам била изненађена када сам избројала суму коју сам сакупила. Имали смо среће што је и фирма, у којој ради један од момака који је тог дана волонтирао са нама, донирала пакете за људе у прихватним центрима. Одлучили смо да прикупљене ствари поделимо у два центра. Прво смо отишли на Сајам, тамо смо само оставили пар пакета и наставили даље јер им волонтери тада нису били потребни. Затим смо отишли до Шумица, где су нас прихватили као волонтере у размени смена. Дали су нам маске и инструкције: „Будите ту око људи, шта год вам затраже ви им помозите, а ако не знате како, зовите некога од нас.“
Просторија пуна људи који још не могу да се помире са оним што их је снашло, плачу мала деца, али исто тако плачу и одрасли. Уз плач се чује: „Шта ми сада да радимо када немамо кућу? За шта смо се борили свих ових година? Сада само можемо да нађемо канап, па на дрво.“ Приђемо им, да чујемо њихове приче јер, знате како кажу „када некоме испричам буде ми мало лакше“. Покушавамо да их утешимо колико год је то могуће јер нико од нас не може да замисли како је њима заправо сада. Мајке забринуте за своју децу. Њима смо помагали тако што смо им доносили потребне ствари или им причувамо дете док оне оду по њих. Неку децу смо изводили напоље, они не зању шта се све то дешава и требало им је да се мало истрче и поиграју, да не гледају све те тужне и слуђене људе цео дан. Било је људи који су одбијали да једу, а било је и деце, па смо им говорили да ће тиме само себи погоршати ситуацију и да не треба да одбијају храну. Међутим, било је и оних људи који нису изгубили наду и који су доста добро прихватили све ово, кажу: „Битно је да смо ми добро, да су деца добро, а кућа ће се обновити и вратићемо се на старо после неког времена.“
Волонтирала сам у још једном прихватилишту и носила помоћ у још пар њих, да не пишем за сваки посебно јер свугде је иста ситуација.
Морам да кажем да сам изненађена бројем волонтера, заслужују све похвале. Надам да ће овако бити до краја, да нас ова еуфорија неће проћи као што то бива код нас Срба. Али, морам и да кажем да сам згађена људима који долазе да „волонтирају“ да би се СЛИКАЛИ са овим измученим људима како би то поставили на фејс и добили лајкове и слично томе, а тога има превише и била сам сведок томе.
Чекам да негде затребају волонтери, да одем тамо и помогнем колико год могу са својих 17 година. Сви би требало да помогну колико год је то могуће, па макар само послали и једну СМС поруку на 1003 јер као што знате - ваше мало некоме значи много.
Људи који су бар мало емпатични ових дана прискочили су у помоћ, на било који начин, људима којима је то сада потребно. Једна од тих сам и ја. Прво вече ове катастрофалне ситуације, један комшија је ишао од куће до куће и сви смо донирали оно што смо тада могли, шта нам је било при руци. Те вечери сам се са другарицом, која је волонтерка у Црвеном крсту, договорила да скупимо неке паре, издвојимо одећу и да сутрадан однесемо то у неки од прихватних центара.
Изјутра, ја сам ишла од врата до врата по комшилуку и питала да ли могу да донирају новац да евакуисанима купимо потребне ствари и морам рећи да сам била изненађена када сам избројала суму коју сам сакупила. Имали смо среће што је и фирма, у којој ради један од момака који је тог дана волонтирао са нама, донирала пакете за људе у прихватним центрима. Одлучили смо да прикупљене ствари поделимо у два центра. Прво смо отишли на Сајам, тамо смо само оставили пар пакета и наставили даље јер им волонтери тада нису били потребни. Затим смо отишли до Шумица, где су нас прихватили као волонтере у размени смена. Дали су нам маске и инструкције: „Будите ту око људи, шта год вам затраже ви им помозите, а ако не знате како, зовите некога од нас.“
Просторија пуна људи који још не могу да се помире са оним што их је снашло, плачу мала деца, али исто тако плачу и одрасли. Уз плач се чује: „Шта ми сада да радимо када немамо кућу? За шта смо се борили свих ових година? Сада само можемо да нађемо канап, па на дрво.“ Приђемо им, да чујемо њихове приче јер, знате како кажу „када некоме испричам буде ми мало лакше“. Покушавамо да их утешимо колико год је то могуће јер нико од нас не може да замисли како је њима заправо сада. Мајке забринуте за своју децу. Њима смо помагали тако што смо им доносили потребне ствари или им причувамо дете док оне оду по њих. Неку децу смо изводили напоље, они не зању шта се све то дешава и требало им је да се мало истрче и поиграју, да не гледају све те тужне и слуђене људе цео дан. Било је људи који су одбијали да једу, а било је и деце, па смо им говорили да ће тиме само себи погоршати ситуацију и да не треба да одбијају храну. Међутим, било је и оних људи који нису изгубили наду и који су доста добро прихватили све ово, кажу: „Битно је да смо ми добро, да су деца добро, а кућа ће се обновити и вратићемо се на старо после неког времена.“
Волонтирала сам у још једном прихватилишту и носила помоћ у још пар њих, да не пишем за сваки посебно јер свугде је иста ситуација.
Морам да кажем да сам изненађена бројем волонтера, заслужују све похвале. Надам да ће овако бити до краја, да нас ова еуфорија неће проћи као што то бива код нас Срба. Али, морам и да кажем да сам згађена људима који долазе да „волонтирају“ да би се СЛИКАЛИ са овим измученим људима како би то поставили на фејс и добили лајкове и слично томе, а тога има превише и била сам сведок томе.
Чекам да негде затребају волонтери, да одем тамо и помогнем колико год могу са својих 17 година. Сви би требало да помогну колико год је то могуће, па макар само послали и једну СМС поруку на 1003 јер као што знате - ваше мало некоме значи много.