кад је нулти степен емпатије позитиван (сажетак)
Позитиван нулти степен емпатије, за разлику од негативног,
не подразумева да ће особе које га имају чинити лоше ствари другима, нити да ће
представљати опасност за околину. Најчешће овај тип емпатије везујемо за људе
са Аспергеровим синдром или класичним аутизмом.
За људе са Аспергеровим синдромом је карактеристично да имају проблема са комуникацијом, разумевањем других људи и њихових осећања и групним радом. Они су углавном особењаци који се најлакше сналазе када су сами, у потпуности препуштени себи и када све функционише према њиховим правилима. Избегавају било каква друштвена окупљања јер се у њима не сналазе. Не воле да губе своје време на бесмислене разговоре, већ радије проверавају тачност свих информација о којима разговарају, како се случајно не би нашли у незгодној ситуацији. Особе са овим синдромом се сматрају тешким јер умеју да буду врло доминантне, нарочито у исказивању сопствених ставова. Не прихватају неслагање и убеђене су у тачност онога што тврде, те не одустају док се саговорник не сложи са њима. Овакве особе не разумеју туђа осећања и не знају да на њих одговоре, па, сходно томе, не могу да пруже утеху нити да дају савет. Због тога и имају проблема са склапањем пријатељстава. Иако је њихов ниво емпатије на нули, они се често истичу у математици и физици, разумеју и уочавају многе ствари у природи које други људи не примећују и воле трајне и непроменљиве обрасце.За људе са Аспергеровим синдромом је интересантно да систематизују до изванредних граница. Они траже обрасце, у стању су да разумеју како они функционишу и да врше разноврсна предвиђања на основу тих образаца.
Иако ови људи не важе за најбоље пријатеље, неће нам учинити ништа лоше.
Сматра се да се до губитка емпатије долази када се неко према некој особи понаша као према објекту. То јесте типично за људе који пате од класичног аутизма, па ипак, они немају намере да неког повреде нити уживају у томе. Они су често и несвесни других људи и њихових осећања, не само да на њих не одговоре, већ нису у стању ни да их препознају. Због тога се они углавном према живим бићима понашају као према објектима, дакле само их искористе ради постизања сопственог циља. Они су, као и особе са Аспергеровим синдромом, врло добри у систематизовању.
Особе са позитивним нултим степеном несумњиво показују тешкоће с емпатијом у свом понашању, али, упркос томе, они се најчешће не понашају сурово према другим људима. У томе и јесте основна разлика између нултог негативног и нултог позитивног степена емпатије.
Кључне речи: емпатија, негативан нулти степен емпатије, позитиван нулти степен емпатије, Аспергеров синдром, класични аутизам
(Барон-Коен, Сајмон: Психологија зла, Београд, Clio, 2012., с. 82 - 102)
Сандра Алексић
За људе са Аспергеровим синдромом је карактеристично да имају проблема са комуникацијом, разумевањем других људи и њихових осећања и групним радом. Они су углавном особењаци који се најлакше сналазе када су сами, у потпуности препуштени себи и када све функционише према њиховим правилима. Избегавају било каква друштвена окупљања јер се у њима не сналазе. Не воле да губе своје време на бесмислене разговоре, већ радије проверавају тачност свих информација о којима разговарају, како се случајно не би нашли у незгодној ситуацији. Особе са овим синдромом се сматрају тешким јер умеју да буду врло доминантне, нарочито у исказивању сопствених ставова. Не прихватају неслагање и убеђене су у тачност онога што тврде, те не одустају док се саговорник не сложи са њима. Овакве особе не разумеју туђа осећања и не знају да на њих одговоре, па, сходно томе, не могу да пруже утеху нити да дају савет. Због тога и имају проблема са склапањем пријатељстава. Иако је њихов ниво емпатије на нули, они се често истичу у математици и физици, разумеју и уочавају многе ствари у природи које други људи не примећују и воле трајне и непроменљиве обрасце.За људе са Аспергеровим синдромом је интересантно да систематизују до изванредних граница. Они траже обрасце, у стању су да разумеју како они функционишу и да врше разноврсна предвиђања на основу тих образаца.
Иако ови људи не важе за најбоље пријатеље, неће нам учинити ништа лоше.
Сматра се да се до губитка емпатије долази када се неко према некој особи понаша као према објекту. То јесте типично за људе који пате од класичног аутизма, па ипак, они немају намере да неког повреде нити уживају у томе. Они су често и несвесни других људи и њихових осећања, не само да на њих не одговоре, већ нису у стању ни да их препознају. Због тога се они углавном према живим бићима понашају као према објектима, дакле само их искористе ради постизања сопственог циља. Они су, као и особе са Аспергеровим синдромом, врло добри у систематизовању.
Особе са позитивним нултим степеном несумњиво показују тешкоће с емпатијом у свом понашању, али, упркос томе, они се најчешће не понашају сурово према другим људима. У томе и јесте основна разлика између нултог негативног и нултог позитивног степена емпатије.
Кључне речи: емпатија, негативан нулти степен емпатије, позитиван нулти степен емпатије, Аспергеров синдром, класични аутизам
(Барон-Коен, Сајмон: Психологија зла, Београд, Clio, 2012., с. 82 - 102)
Сандра Алексић