НОРМАЛНА РАСПОДЕЛА МЕХАНИЗМА ЗА ЕМПАТИЧНОСТ (сажетак)
Постоји шест нивоа емпатије:
1. Први ниво – особе које су на овом нивоу су способне да науде другима, али оне до одређене границе могу да схвате шта су урадиле и да покажу кајање. Емпатија не може много да утиче на њихово понашање.
2. Други ниво – особе и даље имају потешкоћа са емпатијом. Особе на овом нивоу често несвесно вређају друге људе око себе (нпр. - ,,Баш си дебела…’’). Често је потребна повратна информација друге особе да би закључила шта је заправо учинила.
3. Трећи ниво – особе имају проблем са емпатичношћу, али је код њих емпатија нешто већа. Често ове особе не разумеју шале које сви остали схватају и никада нису сигурни шта се од њих очекује.
4. Четврти ниво – особе имају низак ниво емпатије, али то не утиче претерано на њихово понашање. На четвртом нивоу се налази више мушкараца него жена.
5. Пети ниво – особе имају прилично велики степен емпатије. На петом нивоу се налази више жена него мушкараца. Не размишљају стално о осећањима других особа и често их интересује сопствена корист.
6. Шести ниво – особе имају изванредну емпатију. Стално су усмерени на осећања других људи, труде се да пруже подршку и пазе на њих.
Није цео мозак укључен у емпатију, већ само десет међусобно повезаних делова:
1. МПФК (медијални префронтални кортекс) - први регион у кругу емпатије. Важан је за упоређивање становништва с перспективом других људи. МПФК се даље дели у дорзални (дМПФК) и вентрални део (вМПГК) и дМПФК укључен је у размишљање о мислима и осећањима других.
2. ОФК (орбито-фронтални кортекс) – може довести до тога да људи изгубе социјални суд и нарочито је активан када питамо људе да процене које речи описују оно што ум може.
3. ФО (фронтални оперкулум) – оштећење ове области може имати за последицу тешкоће при течном говору. Укључен је у кодирање намера и циљева других људи и животиња.
4. ИФГ (инфериорни фронтални гирус) – оштећење овог дела може узроковати тешкоће у препознавању емоција.
5. КАЦК (каудални антериорни цингулатни кортекс) - овај део мозга је активиран када осећамо бол и када гледамо како други људи трпе бол.
6. АИ (антериорна инсула) – игра главну улогу у телесним аспектима самосвесности, па је због тога блиско повезана са емпатијом. Активиран је када осећамо одвратан укус или видимо како неко други показује гађење.
7. ДТПС (темпоро-паријентални спој) – процењује туђе намере и веровања, те због тога игра кључну улогу у емпатији.
8. ПСТС (постерирни супериорни темпорални сулкус)
9. СМК (соматосензорни кортекс) - активан је када посматрамо како друге особе бивају додирнуте.
10. Амигдала - укључена је у емоционално учење и обраду правила.
Кључне речи: шест нивоа емпатије, делови мозга укључени у емпатију
(Барон-Коен, Сајмон: Психологија зла, Београд, Clio, 2012., с. 24 - 44)
Урош Витић
1. Први ниво – особе које су на овом нивоу су способне да науде другима, али оне до одређене границе могу да схвате шта су урадиле и да покажу кајање. Емпатија не може много да утиче на њихово понашање.
2. Други ниво – особе и даље имају потешкоћа са емпатијом. Особе на овом нивоу често несвесно вређају друге људе око себе (нпр. - ,,Баш си дебела…’’). Често је потребна повратна информација друге особе да би закључила шта је заправо учинила.
3. Трећи ниво – особе имају проблем са емпатичношћу, али је код њих емпатија нешто већа. Често ове особе не разумеју шале које сви остали схватају и никада нису сигурни шта се од њих очекује.
4. Четврти ниво – особе имају низак ниво емпатије, али то не утиче претерано на њихово понашање. На четвртом нивоу се налази више мушкараца него жена.
5. Пети ниво – особе имају прилично велики степен емпатије. На петом нивоу се налази више жена него мушкараца. Не размишљају стално о осећањима других особа и често их интересује сопствена корист.
6. Шести ниво – особе имају изванредну емпатију. Стално су усмерени на осећања других људи, труде се да пруже подршку и пазе на њих.
Није цео мозак укључен у емпатију, већ само десет међусобно повезаних делова:
1. МПФК (медијални префронтални кортекс) - први регион у кругу емпатије. Важан је за упоређивање становништва с перспективом других људи. МПФК се даље дели у дорзални (дМПФК) и вентрални део (вМПГК) и дМПФК укључен је у размишљање о мислима и осећањима других.
2. ОФК (орбито-фронтални кортекс) – може довести до тога да људи изгубе социјални суд и нарочито је активан када питамо људе да процене које речи описују оно што ум може.
3. ФО (фронтални оперкулум) – оштећење ове области може имати за последицу тешкоће при течном говору. Укључен је у кодирање намера и циљева других људи и животиња.
4. ИФГ (инфериорни фронтални гирус) – оштећење овог дела може узроковати тешкоће у препознавању емоција.
5. КАЦК (каудални антериорни цингулатни кортекс) - овај део мозга је активиран када осећамо бол и када гледамо како други људи трпе бол.
6. АИ (антериорна инсула) – игра главну улогу у телесним аспектима самосвесности, па је због тога блиско повезана са емпатијом. Активиран је када осећамо одвратан укус или видимо како неко други показује гађење.
7. ДТПС (темпоро-паријентални спој) – процењује туђе намере и веровања, те због тога игра кључну улогу у емпатији.
8. ПСТС (постерирни супериорни темпорални сулкус)
9. СМК (соматосензорни кортекс) - активан је када посматрамо како друге особе бивају додирнуте.
10. Амигдала - укључена је у емоционално учење и обраду правила.
Кључне речи: шест нивоа емпатије, делови мозга укључени у емпатију
(Барон-Коен, Сајмон: Психологија зла, Београд, Clio, 2012., с. 24 - 44)
Урош Витић
foto: Hagmann P, Cammoun L, Gigandet X, Meuli R, Honey CJ, et al. (2008) Mapping the Structural Core of Human Cerebral Cortex.