Објашњавање ,,зла" и људске природе (сажетак)
Сајмон Барон-Коен у својој књизи ,,Психологија зла’’ испитује
зашто неки људи постају сурови и да ли заправо недостатак емпатије нужно има ову
последицу. У својој књизи аутор продубљује тему, идући све до основе емпатије
у мозгу и тражећи њене
социјалне и биолошке детерминанте (пресудне факторе). Аутор не прихвата термин
зло, већ за ову реч употребљава термин – губитак емпатије. За примере суровости
наводи стравична злодела нациста над невиним становништвом у концентрационим логорима
Аушвиц и Дахау током Другог светског рата; призор из једног супермаркета у Кенији
у коме је један непознати починилац одсекао прст жени, да би на крају скинуо прстен
са одсеченог прста; велики покољ над Јерменима који су извршили Турци 1915. године
- убијено је више од 100.000 Јермена… и још много примера људске суровости. Јавља
се једно велико питање – који су то фактори који чине да
се људи понашају према другима као да су они само објекти? Ишчезавање емпатије може да настане
услед следећих емоција: горка озлојеђеност, жеља за осветом, слепа мржња, потреба за заштитом…
*Емпатија се дешава када наша пажња престане да буде једнострано усмерена и, уместо тога, постане двострано усмерена. Једнострано усмерена пажња подразумева да размишљамо само о сопственом уму и осећањима, а двострана да у исто време размишљамо о свом и о умовима и осећањима других људи. Емпатија је наша способност да препознамо шта друга особа мисли или осећа и да одговоримо на њене мисли и осећања одговарајућим осећањима.
- У процесу емпатије постоје две фазе: препознавање и одговор. Уколико имамо прву фазу, а немамо другу – онда нисмо осетили емпатију (тада се у нама може јавити суровост и мржња према другим људима). Аутор сматра да би жеља да се помогне у ублажавању патње друге особе, могла бити сматрана емпатијом само у случају да нисмо у могућности да помогнемо тој особи. Ако је наша пажња усмерена само на наше интересе, циљеве и жеље, без освртања на друге људе и њихове мисли и осећања, онда је наша емпатија потпуно искључена. Привремени недостатак емпатије је решив, али трајни недостатак емпатије није!
Кључне речи: зло, емпатија, фазе емпатије
(Барон-Коен Сајмон: Психологија зла, Београд, Clio, 2012., с. 13 - 23)
Урош Витић
*Емпатија се дешава када наша пажња престане да буде једнострано усмерена и, уместо тога, постане двострано усмерена. Једнострано усмерена пажња подразумева да размишљамо само о сопственом уму и осећањима, а двострана да у исто време размишљамо о свом и о умовима и осећањима других људи. Емпатија је наша способност да препознамо шта друга особа мисли или осећа и да одговоримо на њене мисли и осећања одговарајућим осећањима.
- У процесу емпатије постоје две фазе: препознавање и одговор. Уколико имамо прву фазу, а немамо другу – онда нисмо осетили емпатију (тада се у нама може јавити суровост и мржња према другим људима). Аутор сматра да би жеља да се помогне у ублажавању патње друге особе, могла бити сматрана емпатијом само у случају да нисмо у могућности да помогнемо тој особи. Ако је наша пажња усмерена само на наше интересе, циљеве и жеље, без освртања на друге људе и њихове мисли и осећања, онда је наша емпатија потпуно искључена. Привремени недостатак емпатије је решив, али трајни недостатак емпатије није!
Кључне речи: зло, емпатија, фазе емпатије
(Барон-Коен Сајмон: Психологија зла, Београд, Clio, 2012., с. 13 - 23)
Урош Витић