У тексту се спомиње истраживање Универзитета Мичиген (линк - http://www.sciencedaily.com/releases/2010/05/100528081434.htm) и дат је линк на тест који су попуњавали студенти:
"College students today may be so busy worrying about themselves and their own issues that they don't have time to spend empathizing with others, or at least perceive such time to be limited," O'Brien said.
The American Association of University Women provided support for the analysis.
To test your level of empathy and compare how you scored to the average empathy level of college students, visit http://umichisr.qualtrics.com/SE/?SID=SV_bCvraMmZBCcov52&SVID."
(тестирајте свој ниво емпатије и упоредите се с америчким студентима:)
"College students today may be so busy worrying about themselves and their own issues that they don't have time to spend empathizing with others, or at least perceive such time to be limited," O'Brien said.
The American Association of University Women provided support for the analysis.
To test your level of empathy and compare how you scored to the average empathy level of college students, visit http://umichisr.qualtrics.com/SE/?SID=SV_bCvraMmZBCcov52&SVID."
(тестирајте свој ниво емпатије и упоредите се с америчким студентима:)
Да ли су људи са аутизмом и Аспергеровим синдромом заиста нулти емпатичари? Примери из живота који кажу другачије...
- блогови ауторке Натасавб који говоре о дечаку Лазару, уметнику с аутизмом. Потпуно невербалан, наизглед несвестан своје околине, када је овладао словима, пред нас је изнео богат унутрашњи живот и палету разних осећања.
аутор: Натасaвб: Лазар, уметник са аутизмом. Б92 блог - http://blog.b92.net/text/21004/Lazar---umetnik-sa-autizmom/ ;
Писањем се мења свет - http://blog.b92.net/text/22516/Pisanjem-se-menja-svet/
,,Био сам сувише мали да бих разумео шта се са мном дешава. Иако умем да говорим ја не говорим. Сви око мене причају, плачу, ретко се смеју а ја вриштим јер не могу ни глас да пустим.
Мислио сам проћи ће, изненадићу се, причаћу.
Имам аутизам, чуо сам маму да прича. "Шта је то аутизам?", питао сам се.
Лутао сам мислећи да сам глуп јер не могу да говорим. Питао сам се где сам изгубио глас и зашто морам да показујем прстом те сличице. Разумео сам говор других људи али нисам имао начин да им то саопштим.
Певао сам у себи једну песму коју ми је мама певала док сам био беба. То ме је умиривало и вредело је имати сузе јер сам плакањем певао ту песму.
Изгубио сам песму тамо где је постала реч. Ревносно сам учио слова. То није било лако.
Писањем се мења свет. Писао сам о свему о чему сам размишљао годинама. Писао сам приче о свету изгубљеном у мени.
Писати је пристанак да изађем из света суза заувек."
- блог аутора Боцвена: Догодио се сам од себе. B92 блог. линк http://blog.b92.net/text/11407/Dogodio-se-sam-od-sebe/
Да ли су људи са аутизмом и Аспергеровим синдромом заиста нулти емпатичари? Примери из живота који кажу другачије...
- блогови ауторке Натасавб који говоре о дечаку Лазару, уметнику с аутизмом. Потпуно невербалан, наизглед несвестан своје околине, када је овладао словима, пред нас је изнео богат унутрашњи живот и палету разних осећања.
аутор: Натасaвб: Лазар, уметник са аутизмом. Б92 блог - http://blog.b92.net/text/21004/Lazar---umetnik-sa-autizmom/ ;
Писањем се мења свет - http://blog.b92.net/text/22516/Pisanjem-se-menja-svet/
,,Био сам сувише мали да бих разумео шта се са мном дешава. Иако умем да говорим ја не говорим. Сви око мене причају, плачу, ретко се смеју а ја вриштим јер не могу ни глас да пустим.
Мислио сам проћи ће, изненадићу се, причаћу.
Имам аутизам, чуо сам маму да прича. "Шта је то аутизам?", питао сам се.
Лутао сам мислећи да сам глуп јер не могу да говорим. Питао сам се где сам изгубио глас и зашто морам да показујем прстом те сличице. Разумео сам говор других људи али нисам имао начин да им то саопштим.
Певао сам у себи једну песму коју ми је мама певала док сам био беба. То ме је умиривало и вредело је имати сузе јер сам плакањем певао ту песму.
Изгубио сам песму тамо где је постала реч. Ревносно сам учио слова. То није било лако.
Писањем се мења свет. Писао сам о свему о чему сам размишљао годинама. Писао сам приче о свету изгубљеном у мени.
Писати је пристанак да изађем из света суза заувек."
- блог аутора Боцвена: Догодио се сам од себе. B92 блог. линк http://blog.b92.net/text/11407/Dogodio-se-sam-od-sebe/
Аутор: Илијазовић, Тања (психолог, ОЛИ саветник): Емпатија. Данас.рс. линк на текст - http://www.danas.rs/dodaci/psihologija/empatija.62.html?news_id=274895
фото: Benksi: Peaceful hearts doctor (Eva Blue / Flickr.com)
Можемо ли утицати на развој емпатије?
,,Заједно са развојем детета развија се и емпатија и то у две повезане фазе.
У првој фази, око прве године живота, дете учи да уочава емоције других и да их доживи одвојено од себе самога. У другој фази дете пород тога настоји да реагује на емоције другога, а након завршетка друге фазе иде ка томе да конкретно помогне одређеној особи чије емоције перципира.
Често се питамо да ли можемо утицати на развој емпатије? Емпатија не престаје са развојем у детињству. Можемо подстицати њен раст током читавог живота, а можемо је и употребити за промену неповољних друштвених околности. Развијање спонтаних дела нежности, укључивање у рад хуманитарних организација, подстицање на искреност... Најбољи начин да утичемо позитивно на развој емпатије код деце јесте позитивана емпатска атмосфера у породици , у којој родитељи саосећају са осећањма своје деце и разумеју их.
Уколико дете не задовољи своје потребе за емпатијом у породици може се развити агресивност или у другом случају пројективна идентификација.Такви поремећаји се кроз саветодавни рад успешно третирају у радионицама за ненасилну комуникацију.
Емпатија је саставни део емоционалне интелигенције, као способност да препознамо и разумемо властита осећања и осећања других. При томе може доћи до знатних поремећаја у односу према емоцијама, а један од њих је и алистемија (немогућност да се осете емоције), емотивно слепило, или људи познатији као „ледене душе“, а крајњи облик необазирања на осјећања других био би нарцизам."
Брендон (HONEY) иде Њујорком и фотографише људе и разговара са њима. Емпатија у свом најчистијем облику која је навела милионе људи да га прате, ,,лајкују" и коментаришу. Погледајте његову страницу и схватићете како су људске жеље, страхови, муке и љубави свуда исте.
Само треба имати слуха за туђа осећања и размишљања.
линк - Humans of New York - http://www.humansofnewyork.com/tagged/featured
Аутор: Зулевић, Јелена: Неуролошка основа емпатије - неурони огледала, сајт еПсихотерапија, линк - http://www.epsihoterapija.com/blog/neuroloska-osnova-empatije-neuroni-ogledala/
,,Још је 90-тих година тим неуронаучника са Универзитета из Парме у Италији, на челу са Ђакомом Ризолатијем открио занимљив феномен проучавајући мајмуне. Када мајмун приближи храну устима, у мозгу се активирају одређени неурони. Научници су, међутим, утврдили да се ти исти неурони активирају и у тренутку док мајмун посматра неког другог (мајмуна или човека) да приближава храну устима, чак и ако сам субјект (мајмун) у том тренутку не ради ништа. То је водило открићу да једна група ћелија у мозгу (неурони огледала - mirror neurons) бива активирана посматрањем акције на исти начин као када организам сам изводи ту акцију. Касније се испоставило да су неурони огледала код људи још сложенији, флексибилнији и развијенији, чиме се може објаснити напредовање социјалних способности код људи у односу на мајмуне. Другим речима, научници сматрају да ови неурони директно доприносе разумевању међу људима- уместо да интелектом закључујемо шта неко осећа, наш мозак нам дозвољава да стекнемо утисак о уму другог путем директне стимулације која се одвија у нашем сопственом мозгу."
,,Још је 90-тих година тим неуронаучника са Универзитета из Парме у Италији, на челу са Ђакомом Ризолатијем открио занимљив феномен проучавајући мајмуне. Када мајмун приближи храну устима, у мозгу се активирају одређени неурони. Научници су, међутим, утврдили да се ти исти неурони активирају и у тренутку док мајмун посматра неког другог (мајмуна или човека) да приближава храну устима, чак и ако сам субјект (мајмун) у том тренутку не ради ништа. То је водило открићу да једна група ћелија у мозгу (неурони огледала - mirror neurons) бива активирана посматрањем акције на исти начин као када организам сам изводи ту акцију. Касније се испоставило да су неурони огледала код људи још сложенији, флексибилнији и развијенији, чиме се може објаснити напредовање социјалних способности код људи у односу на мајмуне. Другим речима, научници сматрају да ови неурони директно доприносе разумевању међу људима- уместо да интелектом закључујемо шта неко осећа, наш мозак нам дозвољава да стекнемо утисак о уму другог путем директне стимулације која се одвија у нашем сопственом мозгу."