КАКО ОТКРИТИ ЗЛО У СЕБИ И ДРУГИМА?
(сажетак целе књиге)
Филозофски погледи на питање добра и зла
Грчки филозоф Хераклит сматра да добро и зло представљају само две различите ноте у симфонији живота.
Артур Шопенхауер сматра да је човекова тежња за животом узрок свих борби и зла на овом свету.
Демокрит - крајњи животни циљ је срећа и у складу са тим, све оно што омогућава њено испуњење аутоматски сматрамо добрим, а оно што је спутава - злим.
Сократ је сматрао да се извор човекове покварености налази у незнању, а не у природној диспозицији. Такође поручује да ниједан човек није намерно лош, већ да лошим постаје, уколико не спозна правилно критеријуме добра и зла. На основу тога, Сократ закључује да човек зна шта је добро, никада не би одабрао да буде лош!
У традицији западњачких филозофија издвајају се три становишта о људској природи:
1. људи су рационални егоисти и брину само за сопствену добробит, па је чак и брига за друге произашла из уверења да ће на тај начин лакше постићи оно што желе
2. људи су себични, али у исто време и саосећајни
3. људи су саосећајни и себични, уз благу предност саосећајности
Када је реч о човековом деструктивном понашању, постоје два, међусобно супротна, објашњења:
1. људска природа чини човека нечовечним
2. човек је у суштини добар, али га друштво квари
Демистификација зла у човеку
Речи зло, зао, злоћудан данас употребљавамо у различитим контекстима. У овој речи има доста набијених и јаких емоција, као и примеса социјалног етикетирања. Такође, има и религиозну конотацију.
И данас постоје мишљења да је за сва злодела на свету одговорна посебна група људи, тзв. Зли људи, који се разликују од нас, Добрих људи. Из овога се мозе закључити да све што је потребно за мир у свету, јесте нека форма теста за откривање Злих људи.
Теорије о пореклу агресивности
Инстинктивистичко и бихевиористичко становиште - становишта са аспекта урођених нагона или понашања
Човеково агресивно понашање, манифестовано у рату, злочину, свађи, прозилази из фило-генетски програмираног урођеног инстикта, који чека погодну ситуацију да се изрази. Теорија урођење агресивности нуди поједностављене одговоре на питања људске деструктивности.
Сигмунд Фројд је сјединио све инстикте у 2 категорије:
*сексуални инстикт
*инстикт самоочувања.
Ове инстикте је сматрао главним снагама које владају човеком.
Бихевиоризам је заступао тезу да човеково понашање обликују искључиво утицај околине, друштвени положај, а не урођени чиниоци.
ФРОМОВО СХВАТАЊЕ АГРЕСИЈЕ
Ерих Фром је дао један од одговора на питање ,,Како да објаснимо толико различите реакције родитеља на агресију њиховог детета у свакодневном животу?”
Указао је да код човека постоје 2 типа агресивног понасања:
- она биолошки адаптивна (циљ - чување живота, тзв.бенигна агресија)
- биолошки неадаптивна (малигна агресија, која тежи његовом уништењу и разарању)
Бенигна агресија
По Фрому, она настаје као одговор на угроженост виталних интереса. Има одбрамбени карактер. Имамо :
- псеудо агресију (може узроковати штету, али то није њена првобитна намера)
- несташна агресија (за циљ има пре примену и вежбање неке вештине, а не деструкцију по себи - мачевање, стрељаштво, рвање).
Један од најчешцих видова бенингне агресије јавља се у самопотврђујућем понашању ( има за циљ доказивање сопствене вредности и успешности). Инструментална агресија је још један облик манифестовања биолошки адаптивне агресије.
Малигна агресија – окрутност или деструктивност
Представља специфично људску одлику и није потекла од животињског инстикта. По Фромовом мишљењу, она је узрокована спољашном ситуацијом, политичким и верским сукобима, сиромаштвом...
ТЕОРИЈА ФРУСТРАЦИОНЕ АГРЕСИЈЕ
Оно што доводи до агресије јесте значење које фрустрација има за неку особу.
ДА ЛИ ЈЕ АГРЕСИВНОСТ УРОЂЕНА ИЛИ СТЕЧЕНА?
Удео задњег дела хипоталамуса утиче на спољашну страну агресије. Утврђено је да одстрањивање овог дела мозга или пак повреде задобијене у овој области могу имати умирујуће дејство на пацијента. Лимбички систем такође доводи до агресивног понашања, као и тестестерон, мушки полни хормон.
Све сто је животињско – у човеку је, али није све људско у животињама.
Најстравичније примере човекове окрутности описујемо као нечовецне и зверске, подразумевајући понашање својствено животињама. О суровостима животиња се у највећој мери испредају приче, док је човекова агресивност сурова истина.
ДА ЛИ ЈЕ ЧОВЕК ЧОВЕКУ ВУК?
Човекова способност апстрактног мишљења чини да удаљеност не мора бити нужно физичка, мозе бити и психолошка. Постоји још једна разлика између човека и животиња, а то је човекова способност да антиципира опасност (за разлику од животиње која ће опазити само ону која је тренутна).
АУТОРИТАРНА КЛИМА КАО ПЛОДНО ТЛО ЗА ИСПОЉАВАЊЕ АГРЕСИЈЕ
Треба разликовати две врсте људске деструктивности када се говори о њој:
РЕАКТИВНУ – реакција на претњу властитом животу, која престаје истог тренутка када претња буде уклоњена и као таква има важну заштитну улогу.
КАРАКТЕРОМ условњену деструктивност – она почива у самој особи и као таквој јој нису потребни спољашни подстицаји.
Када говоримо о човековој мрачној страни, мислимо на вид ирационалне деструктивности. Ступањ нечије деструктивности је обрнуто пропорционалан ступњу до којег је омогућен развој. Најдрастичнији пример таквог окружења јесте ауторитарна клима која подстиче регресију личности. Под њеним окриљем се ствара ауторитарна личност. Ауторитарном личношћу се сматра она особа која није постигла свој аутентичан развој, а у замену за тим тежи постизању надмоћи коју покушава да оствари над другим људима.
Ауторитарна друштвена клима развија антидемократске вредности (попут конфоризма) сузбијањем критичког мишљења, најчешће осудама и насиљем. Као резултат тога, један део људи одустаје од слободног изражавања, док други ове имплусе потискују дубоко у себи. Страх можда има најзначајнију улогу у одржавању ауторитарних режима. У ауторитарним друштвима има више агресије него у демократским јер агресивност потиче од самих ауторитарних вођа.
ЕКСПЕРИМЕНТ СТЕНЛИЈА МИЛГРАМА
Милграмов експеримент најбоље говори о спремности за покоравањем и тежини злочина које смо спремни да учинимо под окриљем ауторитета. Испитаници су били мушкарци (од 20 до 40 година старости), сакупљени путем новинског огласа. Никада им није била откривена права природа и сврха експеримената. Уместо тога им је речено да експеримент има за циљ да испита ефекте ,,казне” на процес ,,учења и памћења”. Поделили су их на ученике и учитеље. Кандитати су увек били у улози учитеља. Кандидатима је речено да ученик има задатак да напамет научи неки текст, док су учитељи у обавези да их за сваки погрешан одговор казне све јачим електрошоком. Електрошокови нису били прави.
Током експеримента већина је показивала физиолошке знаке напетости, нико није престао са давањем електрошкова пре него што су прешли јачину од 300W, неколицина њих се супроставила експериментатору, две трећине субјеката је ишло докраја. Експеримент је значајан јер је доказао да послушност према ауторитету може бити довољно јака да људе наведе да чине противно својој савести и моралним начелима.
ДА ЛИ ПОСТОЈИ АЛТРУИЗАМ?
Алтруизам се јавља у два могућа облика:
- као изоловани, херојски чин спасавања нечијег живота
или
- као континуирана посвећеност помагању другим људима
Насиље изазива много већу пажњу и интересовање. Плашећи се да ће неко уперити прстом у нас и осудити нас да се мешамо у туђа посла, постајемо бездушни и губимо осетљивост за друге људе. Интензивне слике насиља којима смо изложени путем разних медија, доводе до тога да на њега постанемо неосетљиви када се дешава у близини нас.
Родитељи могу код деце да развијају алтруизам.
КО ВИШЕ ПОМАЖЕ, МУШКАРЦИ ИЛИ ЖЕНЕ?
Мушкарци су пре склони помагању када прети нека опасност.
Са друге стране, жене су више склоне да дају моралну, социјалну и емотивну подршку особи која пати.
УЧЕЊЕ ПО МОДЕЛУ - ВАЖНО ЈЕ БИТИ ПРАВИ РОДИТЕЉ
Учење по моделу или социјално моделовање је снажан метод обликовања понашања. Деца обраћају пажњу на понашање њиховиј родитеља јер они представљају доминантне личности које деца често имају тендецију да имитирају. Утврђено је да изложеност насиљу преко телевитије или видео игара у значајној мери повезана са испољавањем агресије у каснијем периоду.
ЧАРОБНИ НАПИТАК ДР ЏЕКИЛА ИЛИ КАКО ДОБАР ЧОВЕК ПОСТАЈЕ ЗАО?
Под извесним околностима ,,добри" људи се могу навести да чине злодела.
1. Непријатељи немају људско лице
Креирање слике непријатеља јесте један од главних оружја и окидача који утичу да се обични људи окрену против других обичних људи.
2. Конформизам
Пример:
Обични људи који нису желели да учествују у ратним злочинима, учествовали су када су били постављени у ситуацију да су одређени људи идентификовани као непријатељи.
3. Ментална контрола
Технике индоктринације користиле су се у Немачкој на деци од раног детињства. Млади Немци су одлазили у рат и рано постајали убице.
4. Анонимност
Лакше је убити човека ако особа на себи има униформу, маску или боје. Са прикривањем људског лица, одлази осећај и брига који имамо за друге.
5. Подела посла
Сваки актер масовних злочина је само једним делом утицао на то и зато осећа слабију одговорност према томе. На овај начин, сви су умешани и нико не сноси пуну одговорност за учињено.
КАКО СМАЊИТИ АГРЕСИВНОСТ?
Људска агресивност је веома сложен појам. Казна је најраспрострањенији метод којим се покушава смањити агресивно понашање. Да би била делотворна, морају се испунити одређени услови: непосредно мора следити агресивни напад, мора бити довољно јака и мора се константно примењивати. Кажњавање не мора бити делотворно, може довести до још интензивнијег беса и незадовољства, што доводи до агресије.
Индуковање инкопатибилних реакција је један од модела редукције агресивног понашања. Индуковањем емоција и реакција супротних бесу (смех, радост) и агресивности, може се зауставити такво понашање. Тренинг социјалних вештина је једна од успешних метода сузбијања агресивности понашања. Помоћу њега деца се уче ненасилним стратегијама реаговања и решавања проблема.
ШТА О ТОМЕ КАЖУ ЖИВОТИЊЕ?
И животиње су у стању да уче о свом понашању, али код човека у односу на већину животињских врста, ситуација је битно другачија. Младунче човека има период зависности од родитељске бриге, најдужи у односу на све остале сисаре (мисли се на период до 16. године) и за то време мора доста тога да научи. Генетика пружа одређени оквир, а утицај средине, у оквиру ког се одвија процес учења, даје коначни печат сваком индивидуалном развоју. То је случај и са животињама и са људима.
Можемо рећи да је човек= животиња + култура.
Агресивност је присутна код свих врста животиња и може се посматрати као стално присутна активност. Агресивност животиња је нешто племенитија, него агресивност човека. И животиње и људи често имају намеру да некога убију, али су мотиви животиња и човека таквом понашању, различити. Мотив животиња за агресивно понашање је разумљивији и лакши за схватање него што су мотиви код човека. Људи су свесни прекомерне агресије, која је и даље део наше свакодневнице. То нам, као људима, даје наду да се многи аспекти наше природе, којима тренутно нисмо задовољни, у будућности могу поправити.
Агресивно понашање међу животињама се развија између различитих животињских врста. Животиње постају агресивне у два случаја - у борби за храну и у борби за територијалну превласт. За агресивно понашање месождера постоји још једна особеност, а она се односи на игре агресије. Играње агресије има две димензије:
- вежбање лова
- вежбање остваривања доминације над другим припадницима сопствене врсте.
ШТА О ОВОМЕ КАЖУ...
Проф. др Радован Биговић
На граници
Професор сматра да је човек по природи парадоксално биће где се укрштају различити светови. У њему се налазе сви елементи космоса. Смртно биће, али тежи бесмртности. Егоизам и страх га затварају у самодовољну монаду. Људска природа је несавршена, склона агресији. Култрура и цивилизација подстичу човека да чини добро или зло.
Оливера Оља Ивањицки, сликар и вајар
Дилема настала пре човека
Човек је само последица неспоразма који је настао пре њега. Био је само последица нечега што у самом свом почетку није суздржавало ту дилему. Питање атрибута зла је много богатије од атрибута добра. Нема много радњи које би доказивале доброту, у односу на зло које је разноврсно. Уз добро се везује појам чуда.
Проф. Петар Костић, психолог и пуковник у пензији
Парадигме еволуције човека у вука
Постоје три могуће парадигме - позиције поништавања људскости:
1. Месијанска – на њој се темељи обука терориста-самоубица; срж је религијски фактор
2. Родољубива - из које се полази у војно- борбеној обуци
3. Одбрамбено-саморегулишића - основа за идеолошки преображај појединца и групе
У обуци терориста-самоубица, важно је обезбедити деловање различитих социјално-психолошких факотора:
- колективни боравак
- повећана физиолошка будност
- самокритика
- сатанизација противика
- непрекидна и потпуна индоктринација
- младост терориста
- финансијска аутономија
- лични активизам
10 НАЈВЕЋИХ СВЕТСКИХ ЗЛОЧИНАЦА
1. Џингис Кан - милостиви ратник
Познат по томе што је сва монголска, разједињена племена успео да укроти и доведе под сопствену власт.
2. Томас де Торквемада - црна легенда шпанске инкцизиције
Био одговоран за мучење и смрт на десетине хиљада невиних људи. Опседнут идејом о чистоћи нације коју треба ослободити од црквених отпадника. Сва његова мржња била усмерена на Јевреје.
3. Влад Цепеш - онај који набија на колац
Турке је споро набијао на колац, пијући њихову крв. Цело једно село је збрисао са лица земље. Допринео смрти преко 100.000 људи.
4. Иван Грозни - цар свих Руса
Црква Светог Василија Блаженог је саграђена по његовом наређењу. Свог рођеног сина је убио дугачким дрвеним штапом у изливу беса.
5. Јосиф Стаљин - тиранин 20.века
За неке људе Стаљин је био херој, а за неке масовни убица. Тачан број његових жртава се процењује да прелази 20 милиона људи.
6. Адолф Хитлер - креатор коначног решења
Увео је свет у рат у коме је страдало више од 40 милиона људи. Немци су у њему видели особу која би им пружила радикално решење и спасила их од проблема. Веровао је да људе покреће страх, грамзивност и жеља за влашћу. Наредио је стерилизацију преко 400.000 Рома.
7. Мао Цедунг - убица земљорадника
Био је један од најистакнутијих теоретичара комунизма и заговорник теорије о насилној револуцији. Покренуо низ реформи које су довеле до несташице хране и као резултат тога, смрт више од 10 милиона кинеских сељака. Уништио многобројне културне споменике и многи интелектуалци су завршили у затвору по његовом захтеву. Сматра се одговорним за смрт између 20-67 милиона својих сународника.
8. Адолф Ајхман - специјалиста за Јевреје
Један од најмоћнијих људи Трећег рајха, био је задужен за имплементацију нацистичке политике према Јеврејима у Немачкој. Спровео у реалност Хитлерову идеју о Коначном решењу. Био је обичан конформиста, људи који су без преиспитвања прихватали наређења која су стизала од вође. Рекао је да му смрт 5 милиона Јевреја представља ,,необично задовољство".
9. Иди Амин - источноафрички касапин
Успоставио Државни истражни биро, који је убијао на хиљаде невиних Уганђана у кампањи етничког чишћења и јавно вршио погубљења. Главу свог министара је држао у фрижидеру и показивао је као опомену другима. Шестина популације у Уганди је била погубљена.
10. Пол Пот - архитекта геноцида
Започео најрадикалнију примену комунистичке доктрине у пракси и спровођење идеје о тоталитарној револуцији. Протерао је сво градско становништво и натерао их да се баве пољопривредом. Мужеви су били одвајани од жена, предбрачни секс кажњаван смрћу, тинејџери одвајани од својих породица и упућивани на тренинге где су стицали ратне вештине. У Камбоџи је убијено између милион и три милиона људи.
Кључне речи: филозофски погледи на питање добра и зла, демистификација зла, теорије о пореклу агресивности, бенигна агресија, малигна агресија, фрустрациона агресија, ауторитатна клима, алтруизам, учење по моделу, смањење агресивности, агресивност животиња и људи, мотиви агресије
(Проф. Штајнбергер, Иван, Чолак, Бранслава, Милојковић, Ненад: Како открити зло у себи и другима, Београд, Плато, 2006.)
Кристина Кртањек, уз помоћ Уроша Витића
(сажетак целе књиге)
Филозофски погледи на питање добра и зла
Грчки филозоф Хераклит сматра да добро и зло представљају само две различите ноте у симфонији живота.
Артур Шопенхауер сматра да је човекова тежња за животом узрок свих борби и зла на овом свету.
Демокрит - крајњи животни циљ је срећа и у складу са тим, све оно што омогућава њено испуњење аутоматски сматрамо добрим, а оно што је спутава - злим.
Сократ је сматрао да се извор човекове покварености налази у незнању, а не у природној диспозицији. Такође поручује да ниједан човек није намерно лош, већ да лошим постаје, уколико не спозна правилно критеријуме добра и зла. На основу тога, Сократ закључује да човек зна шта је добро, никада не би одабрао да буде лош!
У традицији западњачких филозофија издвајају се три становишта о људској природи:
1. људи су рационални егоисти и брину само за сопствену добробит, па је чак и брига за друге произашла из уверења да ће на тај начин лакше постићи оно што желе
2. људи су себични, али у исто време и саосећајни
3. људи су саосећајни и себични, уз благу предност саосећајности
Када је реч о човековом деструктивном понашању, постоје два, међусобно супротна, објашњења:
1. људска природа чини човека нечовечним
2. човек је у суштини добар, али га друштво квари
Демистификација зла у човеку
Речи зло, зао, злоћудан данас употребљавамо у различитим контекстима. У овој речи има доста набијених и јаких емоција, као и примеса социјалног етикетирања. Такође, има и религиозну конотацију.
И данас постоје мишљења да је за сва злодела на свету одговорна посебна група људи, тзв. Зли људи, који се разликују од нас, Добрих људи. Из овога се мозе закључити да све што је потребно за мир у свету, јесте нека форма теста за откривање Злих људи.
Теорије о пореклу агресивности
Инстинктивистичко и бихевиористичко становиште - становишта са аспекта урођених нагона или понашања
Човеково агресивно понашање, манифестовано у рату, злочину, свађи, прозилази из фило-генетски програмираног урођеног инстикта, који чека погодну ситуацију да се изрази. Теорија урођење агресивности нуди поједностављене одговоре на питања људске деструктивности.
Сигмунд Фројд је сјединио све инстикте у 2 категорије:
*сексуални инстикт
*инстикт самоочувања.
Ове инстикте је сматрао главним снагама које владају човеком.
Бихевиоризам је заступао тезу да човеково понашање обликују искључиво утицај околине, друштвени положај, а не урођени чиниоци.
ФРОМОВО СХВАТАЊЕ АГРЕСИЈЕ
Ерих Фром је дао један од одговора на питање ,,Како да објаснимо толико различите реакције родитеља на агресију њиховог детета у свакодневном животу?”
Указао је да код човека постоје 2 типа агресивног понасања:
- она биолошки адаптивна (циљ - чување живота, тзв.бенигна агресија)
- биолошки неадаптивна (малигна агресија, која тежи његовом уништењу и разарању)
Бенигна агресија
По Фрому, она настаје као одговор на угроженост виталних интереса. Има одбрамбени карактер. Имамо :
- псеудо агресију (може узроковати штету, али то није њена првобитна намера)
- несташна агресија (за циљ има пре примену и вежбање неке вештине, а не деструкцију по себи - мачевање, стрељаштво, рвање).
Један од најчешцих видова бенингне агресије јавља се у самопотврђујућем понашању ( има за циљ доказивање сопствене вредности и успешности). Инструментална агресија је још један облик манифестовања биолошки адаптивне агресије.
Малигна агресија – окрутност или деструктивност
Представља специфично људску одлику и није потекла од животињског инстикта. По Фромовом мишљењу, она је узрокована спољашном ситуацијом, политичким и верским сукобима, сиромаштвом...
ТЕОРИЈА ФРУСТРАЦИОНЕ АГРЕСИЈЕ
Оно што доводи до агресије јесте значење које фрустрација има за неку особу.
ДА ЛИ ЈЕ АГРЕСИВНОСТ УРОЂЕНА ИЛИ СТЕЧЕНА?
Удео задњег дела хипоталамуса утиче на спољашну страну агресије. Утврђено је да одстрањивање овог дела мозга или пак повреде задобијене у овој области могу имати умирујуће дејство на пацијента. Лимбички систем такође доводи до агресивног понашања, као и тестестерон, мушки полни хормон.
Све сто је животињско – у човеку је, али није све људско у животињама.
Најстравичније примере човекове окрутности описујемо као нечовецне и зверске, подразумевајући понашање својствено животињама. О суровостима животиња се у највећој мери испредају приче, док је човекова агресивност сурова истина.
ДА ЛИ ЈЕ ЧОВЕК ЧОВЕКУ ВУК?
Човекова способност апстрактног мишљења чини да удаљеност не мора бити нужно физичка, мозе бити и психолошка. Постоји још једна разлика између човека и животиња, а то је човекова способност да антиципира опасност (за разлику од животиње која ће опазити само ону која је тренутна).
АУТОРИТАРНА КЛИМА КАО ПЛОДНО ТЛО ЗА ИСПОЉАВАЊЕ АГРЕСИЈЕ
Треба разликовати две врсте људске деструктивности када се говори о њој:
РЕАКТИВНУ – реакција на претњу властитом животу, која престаје истог тренутка када претња буде уклоњена и као таква има важну заштитну улогу.
КАРАКТЕРОМ условњену деструктивност – она почива у самој особи и као таквој јој нису потребни спољашни подстицаји.
Када говоримо о човековој мрачној страни, мислимо на вид ирационалне деструктивности. Ступањ нечије деструктивности је обрнуто пропорционалан ступњу до којег је омогућен развој. Најдрастичнији пример таквог окружења јесте ауторитарна клима која подстиче регресију личности. Под њеним окриљем се ствара ауторитарна личност. Ауторитарном личношћу се сматра она особа која није постигла свој аутентичан развој, а у замену за тим тежи постизању надмоћи коју покушава да оствари над другим људима.
Ауторитарна друштвена клима развија антидемократске вредности (попут конфоризма) сузбијањем критичког мишљења, најчешће осудама и насиљем. Као резултат тога, један део људи одустаје од слободног изражавања, док други ове имплусе потискују дубоко у себи. Страх можда има најзначајнију улогу у одржавању ауторитарних режима. У ауторитарним друштвима има више агресије него у демократским јер агресивност потиче од самих ауторитарних вођа.
ЕКСПЕРИМЕНТ СТЕНЛИЈА МИЛГРАМА
Милграмов експеримент најбоље говори о спремности за покоравањем и тежини злочина које смо спремни да учинимо под окриљем ауторитета. Испитаници су били мушкарци (од 20 до 40 година старости), сакупљени путем новинског огласа. Никада им није била откривена права природа и сврха експеримената. Уместо тога им је речено да експеримент има за циљ да испита ефекте ,,казне” на процес ,,учења и памћења”. Поделили су их на ученике и учитеље. Кандитати су увек били у улози учитеља. Кандидатима је речено да ученик има задатак да напамет научи неки текст, док су учитељи у обавези да их за сваки погрешан одговор казне све јачим електрошоком. Електрошокови нису били прави.
Током експеримента већина је показивала физиолошке знаке напетости, нико није престао са давањем електрошкова пре него што су прешли јачину од 300W, неколицина њих се супроставила експериментатору, две трећине субјеката је ишло докраја. Експеримент је значајан јер је доказао да послушност према ауторитету може бити довољно јака да људе наведе да чине противно својој савести и моралним начелима.
ДА ЛИ ПОСТОЈИ АЛТРУИЗАМ?
Алтруизам се јавља у два могућа облика:
- као изоловани, херојски чин спасавања нечијег живота
или
- као континуирана посвећеност помагању другим људима
Насиље изазива много већу пажњу и интересовање. Плашећи се да ће неко уперити прстом у нас и осудити нас да се мешамо у туђа посла, постајемо бездушни и губимо осетљивост за друге људе. Интензивне слике насиља којима смо изложени путем разних медија, доводе до тога да на њега постанемо неосетљиви када се дешава у близини нас.
Родитељи могу код деце да развијају алтруизам.
КО ВИШЕ ПОМАЖЕ, МУШКАРЦИ ИЛИ ЖЕНЕ?
Мушкарци су пре склони помагању када прети нека опасност.
Са друге стране, жене су више склоне да дају моралну, социјалну и емотивну подршку особи која пати.
УЧЕЊЕ ПО МОДЕЛУ - ВАЖНО ЈЕ БИТИ ПРАВИ РОДИТЕЉ
Учење по моделу или социјално моделовање је снажан метод обликовања понашања. Деца обраћају пажњу на понашање њиховиј родитеља јер они представљају доминантне личности које деца често имају тендецију да имитирају. Утврђено је да изложеност насиљу преко телевитије или видео игара у значајној мери повезана са испољавањем агресије у каснијем периоду.
ЧАРОБНИ НАПИТАК ДР ЏЕКИЛА ИЛИ КАКО ДОБАР ЧОВЕК ПОСТАЈЕ ЗАО?
Под извесним околностима ,,добри" људи се могу навести да чине злодела.
1. Непријатељи немају људско лице
Креирање слике непријатеља јесте један од главних оружја и окидача који утичу да се обични људи окрену против других обичних људи.
2. Конформизам
Пример:
Обични људи који нису желели да учествују у ратним злочинима, учествовали су када су били постављени у ситуацију да су одређени људи идентификовани као непријатељи.
3. Ментална контрола
Технике индоктринације користиле су се у Немачкој на деци од раног детињства. Млади Немци су одлазили у рат и рано постајали убице.
4. Анонимност
Лакше је убити човека ако особа на себи има униформу, маску или боје. Са прикривањем људског лица, одлази осећај и брига који имамо за друге.
5. Подела посла
Сваки актер масовних злочина је само једним делом утицао на то и зато осећа слабију одговорност према томе. На овај начин, сви су умешани и нико не сноси пуну одговорност за учињено.
КАКО СМАЊИТИ АГРЕСИВНОСТ?
Људска агресивност је веома сложен појам. Казна је најраспрострањенији метод којим се покушава смањити агресивно понашање. Да би била делотворна, морају се испунити одређени услови: непосредно мора следити агресивни напад, мора бити довољно јака и мора се константно примењивати. Кажњавање не мора бити делотворно, може довести до још интензивнијег беса и незадовољства, што доводи до агресије.
Индуковање инкопатибилних реакција је један од модела редукције агресивног понашања. Индуковањем емоција и реакција супротних бесу (смех, радост) и агресивности, може се зауставити такво понашање. Тренинг социјалних вештина је једна од успешних метода сузбијања агресивности понашања. Помоћу њега деца се уче ненасилним стратегијама реаговања и решавања проблема.
ШТА О ТОМЕ КАЖУ ЖИВОТИЊЕ?
И животиње су у стању да уче о свом понашању, али код човека у односу на већину животињских врста, ситуација је битно другачија. Младунче човека има период зависности од родитељске бриге, најдужи у односу на све остале сисаре (мисли се на период до 16. године) и за то време мора доста тога да научи. Генетика пружа одређени оквир, а утицај средине, у оквиру ког се одвија процес учења, даје коначни печат сваком индивидуалном развоју. То је случај и са животињама и са људима.
Можемо рећи да је човек= животиња + култура.
Агресивност је присутна код свих врста животиња и може се посматрати као стално присутна активност. Агресивност животиња је нешто племенитија, него агресивност човека. И животиње и људи често имају намеру да некога убију, али су мотиви животиња и човека таквом понашању, различити. Мотив животиња за агресивно понашање је разумљивији и лакши за схватање него што су мотиви код човека. Људи су свесни прекомерне агресије, која је и даље део наше свакодневнице. То нам, као људима, даје наду да се многи аспекти наше природе, којима тренутно нисмо задовољни, у будућности могу поправити.
Агресивно понашање међу животињама се развија између различитих животињских врста. Животиње постају агресивне у два случаја - у борби за храну и у борби за територијалну превласт. За агресивно понашање месождера постоји још једна особеност, а она се односи на игре агресије. Играње агресије има две димензије:
- вежбање лова
- вежбање остваривања доминације над другим припадницима сопствене врсте.
ШТА О ОВОМЕ КАЖУ...
Проф. др Радован Биговић
На граници
Професор сматра да је човек по природи парадоксално биће где се укрштају различити светови. У њему се налазе сви елементи космоса. Смртно биће, али тежи бесмртности. Егоизам и страх га затварају у самодовољну монаду. Људска природа је несавршена, склона агресији. Култрура и цивилизација подстичу човека да чини добро или зло.
Оливера Оља Ивањицки, сликар и вајар
Дилема настала пре човека
Човек је само последица неспоразма који је настао пре њега. Био је само последица нечега што у самом свом почетку није суздржавало ту дилему. Питање атрибута зла је много богатије од атрибута добра. Нема много радњи које би доказивале доброту, у односу на зло које је разноврсно. Уз добро се везује појам чуда.
Проф. Петар Костић, психолог и пуковник у пензији
Парадигме еволуције човека у вука
Постоје три могуће парадигме - позиције поништавања људскости:
1. Месијанска – на њој се темељи обука терориста-самоубица; срж је религијски фактор
2. Родољубива - из које се полази у војно- борбеној обуци
3. Одбрамбено-саморегулишића - основа за идеолошки преображај појединца и групе
У обуци терориста-самоубица, важно је обезбедити деловање различитих социјално-психолошких факотора:
- колективни боравак
- повећана физиолошка будност
- самокритика
- сатанизација противика
- непрекидна и потпуна индоктринација
- младост терориста
- финансијска аутономија
- лични активизам
10 НАЈВЕЋИХ СВЕТСКИХ ЗЛОЧИНАЦА
1. Џингис Кан - милостиви ратник
Познат по томе што је сва монголска, разједињена племена успео да укроти и доведе под сопствену власт.
2. Томас де Торквемада - црна легенда шпанске инкцизиције
Био одговоран за мучење и смрт на десетине хиљада невиних људи. Опседнут идејом о чистоћи нације коју треба ослободити од црквених отпадника. Сва његова мржња била усмерена на Јевреје.
3. Влад Цепеш - онај који набија на колац
Турке је споро набијао на колац, пијући њихову крв. Цело једно село је збрисао са лица земље. Допринео смрти преко 100.000 људи.
4. Иван Грозни - цар свих Руса
Црква Светог Василија Блаженог је саграђена по његовом наређењу. Свог рођеног сина је убио дугачким дрвеним штапом у изливу беса.
5. Јосиф Стаљин - тиранин 20.века
За неке људе Стаљин је био херој, а за неке масовни убица. Тачан број његових жртава се процењује да прелази 20 милиона људи.
6. Адолф Хитлер - креатор коначног решења
Увео је свет у рат у коме је страдало више од 40 милиона људи. Немци су у њему видели особу која би им пружила радикално решење и спасила их од проблема. Веровао је да људе покреће страх, грамзивност и жеља за влашћу. Наредио је стерилизацију преко 400.000 Рома.
7. Мао Цедунг - убица земљорадника
Био је један од најистакнутијих теоретичара комунизма и заговорник теорије о насилној револуцији. Покренуо низ реформи које су довеле до несташице хране и као резултат тога, смрт више од 10 милиона кинеских сељака. Уништио многобројне културне споменике и многи интелектуалци су завршили у затвору по његовом захтеву. Сматра се одговорним за смрт између 20-67 милиона својих сународника.
8. Адолф Ајхман - специјалиста за Јевреје
Један од најмоћнијих људи Трећег рајха, био је задужен за имплементацију нацистичке политике према Јеврејима у Немачкој. Спровео у реалност Хитлерову идеју о Коначном решењу. Био је обичан конформиста, људи који су без преиспитвања прихватали наређења која су стизала од вође. Рекао је да му смрт 5 милиона Јевреја представља ,,необично задовољство".
9. Иди Амин - источноафрички касапин
Успоставио Државни истражни биро, који је убијао на хиљаде невиних Уганђана у кампањи етничког чишћења и јавно вршио погубљења. Главу свог министара је држао у фрижидеру и показивао је као опомену другима. Шестина популације у Уганди је била погубљена.
10. Пол Пот - архитекта геноцида
Започео најрадикалнију примену комунистичке доктрине у пракси и спровођење идеје о тоталитарној револуцији. Протерао је сво градско становништво и натерао их да се баве пољопривредом. Мужеви су били одвајани од жена, предбрачни секс кажњаван смрћу, тинејџери одвајани од својих породица и упућивани на тренинге где су стицали ратне вештине. У Камбоџи је убијено између милион и три милиона људи.
Кључне речи: филозофски погледи на питање добра и зла, демистификација зла, теорије о пореклу агресивности, бенигна агресија, малигна агресија, фрустрациона агресија, ауторитатна клима, алтруизам, учење по моделу, смањење агресивности, агресивност животиња и људи, мотиви агресије
(Проф. Штајнбергер, Иван, Чолак, Бранслава, Милојковић, Ненад: Како открити зло у себи и другима, Београд, Плато, 2006.)
Кристина Кртањек, уз помоћ Уроша Витића
Филмови ,,1984" и ,,Експеримент - о тоталитаризму и губитку емпатије - TВ емисија ,,ја, ми и други". РТС, аутор: Валентина делић
_____________________________________________________________________________
Блог о чувеним научним експериментима из прошлости који су стављали ,,обичне људе у необичне ситуације" и изучавали колики је утицај спољне средине на човека!
Аутор: Јарил: Ставили смо добре људе у рђаву ситуацију. Блог Б92.
http://blog.b92.net/text/23806/Stavili-smo-dobre-ljude-u-rdjavu-situ%D0%B0ciju/
_____________________________________________________________________________
Блог о чувеним научним експериментима из прошлости који су стављали ,,обичне људе у необичне ситуације" и изучавали колики је утицај спољне средине на човека!
Аутор: Јарил: Ставили смо добре људе у рђаву ситуацију. Блог Б92.
http://blog.b92.net/text/23806/Stavili-smo-dobre-ljude-u-rdjavu-situ%D0%B0ciju/
_____________________________________________________________________________
О филму Штефана Рузовицког "Радикално зло" - аутор: Бригит Герц. Зло чучи у сваком од нас. ДW.
http://www.dw.de/zlo-%C4%8Du%C4%8Di-u-svakom-od-nas/a-17366486
,,Познати психолог Роберт Џеј Лифтон у филму говори о „људском потенцијалу“ за чињење зла. Али у којем тачно тренутку зло пробија границе друштвено прихватљивог и избија на површину? Лифтон тврди да политичка култура појединцу промовише правила друштвеног деловања. Ангрик додаје да политичку културу граде елите. Сматра да 95 одсто припадника СС-јединица у неком другом друштву не би постали екстремни злочинци. „Када је елита имуна на тровање идеологијом – политичари, правници, глумци, лекари – онда то стабилизује читаво друштво“, верује овај историчар...Међутим, филм Штефана Рузовицког не нуди ни мрву оправдања за убице. На крају документарца, кристално је јасан став: кривица се не може пребацити на апстрактну нацистичку државу или режим; каква год да је, кривица остаје само и једино лична."
Средином педесетих, тинејџер Ерик Понти морао је да живи са очухом који га је константно злостављао. Насиље које је доживљавао у кући пренео је на школу, због чега је на крају избачен. Његова мајка на све начине покушава да скупи новац и пошаље га у приватну школу. То јој и полази за руком, али тамо старији дечаци већ годинама брутално злостављају млађе од себе. Ерик ће стално бити на ратној нози са старијим Отоом Силверхајмом, али на сву срећу спријатељује се са Пјером и заљубљује у Марју...
Режисер Микаел Хафстром потписује ову драму о одрастању засновану на аутобиографском роману Јана Гулилоа.
Амели Нотомб - роман ,,Сумпорна киселина", Београд, Паидеиа, 2012.
Дело је замишљено као ријалити шоу, али у концентрационом логору. Логораши тј. учесници, малтретирани од стране безумних плаћеника-капоа, окружени су бодљикавом жицом и камерама док продуценти трљају руке, и о њиховим судбинама одлучују ,,драги гледаоци". Сходно правилима концентрационог логора они немају име па ће тако главна јунакиња романа уместо Паноника носити име ЦКЗ114. Шифра и бројке уместо имена јесу потирање идентитета - личност више није личност до шифра и број, играчка у рукама организатора и гледалаца, пуко средство манипулације у име медиокритетске забаве.
На вешто стилизовану позорницу у роману ,,Сумпорна киселина" Амели Нотомб смешта своје јунаке - логораше који ће одиграти гротескну представу у име свих јефтиних забава које су свој врхунац доживеле са тзв. ријалити шоуима. Позорница је у литератури често постављана како би се омогућило да се нешто одигра што у стварности није могуће - да се омогући слободна игра, игра духа који није спутан забранама. У овом роману имаћемо негативну позорницу на којој се одиграва баш оно што се одиграва у стварности, али наизглед у екстремној варијанти.
Аутор одличног текста о овом роману: Панчић, Теофил: Злочин гледања. Време. бр. 853
http://www.vreme.com/cms/view.php?id=497840&print=yes
Линк на одломак у ПДФ формату са сајта издавача Паидеиа -
http://paideia.rs/files/File/odlomak/Sumporna_kiselina_za%20sajt.pdf
Представа Кокана Младеновића о младима у Србији, породицама, школи, цркви, политици - бескомпромисно и узнемирујуће! Да ли нас одрасли уче емпатији и какав нам свет остављају?
ЧОВЕК ПЕВА ПОСЛЕ РАТА
Ја сам газио у крви до колена,
и немам више снова.
Сестра ми се продала
и мајци су ми посекли седе косе.
И ја у овом мутном мору блуда и кала
не тражим плена:
Ох, ја сам жељан зрака! И млека!
И беле јутарње росе!
Ја сам се смејао у крви до колена,
и нисам питао: зашто?
Брата сам звао душманом клетим,
и кликтао сам кад се у мраку напред хрли,
и онда лети к врагу и бог, и човек, и ров!
А данас мирно гледам како ми жељену жену
губави бакалин грли,
и како ми с главе разноси кров; –
и немам воље – ил’ немам снаге – да му се светим.
Ја сам до јуче покорно сагиб’о главу
и бесно сам љубио срам.
И до јуче нисам знао судбину своју праву –
Али је данас знам!
Ох, та ја сам Човек! Човек!
Није ми жао што сам газио у крви до колена
и преживео црвене године Клања,
ради овог светог Сазнања
што ми је донело Пропаст.
И ја не тражим плена:
ох, дајте мени још шаку зрака
и мало беле, јутарње росе –
остало вам на част!
Душан Васиљев (1900-1924)
Из књиге "Антологија експресионистичке лирике", Светови, Нови Сад, 1998.
Ја сам газио у крви до колена,
и немам више снова.
Сестра ми се продала
и мајци су ми посекли седе косе.
И ја у овом мутном мору блуда и кала
не тражим плена:
Ох, ја сам жељан зрака! И млека!
И беле јутарње росе!
Ја сам се смејао у крви до колена,
и нисам питао: зашто?
Брата сам звао душманом клетим,
и кликтао сам кад се у мраку напред хрли,
и онда лети к врагу и бог, и човек, и ров!
А данас мирно гледам како ми жељену жену
губави бакалин грли,
и како ми с главе разноси кров; –
и немам воље – ил’ немам снаге – да му се светим.
Ја сам до јуче покорно сагиб’о главу
и бесно сам љубио срам.
И до јуче нисам знао судбину своју праву –
Али је данас знам!
Ох, та ја сам Човек! Човек!
Није ми жао што сам газио у крви до колена
и преживео црвене године Клања,
ради овог светог Сазнања
што ми је донело Пропаст.
И ја не тражим плена:
ох, дајте мени још шаку зрака
и мало беле, јутарње росе –
остало вам на част!
Душан Васиљев (1900-1924)
Из књиге "Антологија експресионистичке лирике", Светови, Нови Сад, 1998.