кад је нулти степен емпатије негативан (сажетак)
Постоје два основна облика нултог степена емпатије: негативан и позитиван. У негативан нулти степен емпатије спадају: гранични поремећај личности (тзв. „тип Г“), антисоцијални поремећај личности („тип А“) и нарцистички поремећај личности („тип Н“). Гранични поремећај личности, или „тип Г“, карактеришу мржња према људима, бес, занемаривање и обезвређивање чланова породице, пријатеља и колега, импулсивност и експлозивност, неповерљивост, депресија, агресивност, лоша комуникација, проблеми зближавања, осећај напуштености, незрелост, склоност ка манипулацији, потпуна психичка нестабилност. Особе које пате од овог поремећаја су константно нервозне, не верују никоме, плаше се да имају блиске односе са људима и упорно мисле да их неко искоришћава и жели им зло. Због тога се често сукобљавају и одбијају сваку врсту помоћи. Њихова емотивна стања се мењају из часа у час, као и најразличитија осећања, од љубави до мржње. Овакве особе су склоне промискуитету и могу бити суицидне.
Знатан број случајева овог поремећаја има сличну позадину: углавном су то људи који су расли у нехуманим условима, без љубави, бриге и подршке породице. Често су остављани у домовима за незбринуту децу, а потом се сналазили у хранитељским породицама, понекад чак и у више различитих породица. Махом су трпели неки вид злостављања,физички или психички, или чак оба. Ускраћени су за сигурност, разумевање, љубав и бригу, квалитетно школовање, здраво детињство и одрастање, све у свему, ускраћена им је емпатија.
Антисоцијални поремећај личности, или „тип А“, такође садржи неке од карактеристика граничног поремећаја (бес, агресивност, експлозивност...), али се овде појављује спремност да се постигне све што је неопходно како би се испуниле сопствене жеље. Због тога су особе које пате од оваквог поремећаја личности прорачунатије и опасније у односу на оне које пате од граничног поремећаја. Овакве особе су углавном у потпуности отуђене од осећања према другим људима, а постоји могућност и да уживају да гледају како неко други пати.
У овај тип поремећаја личности спадају они који немају осећај за кривицу и кајање, који су у стању да нанесу бол другим људима, који оправдавају сопствено деструктивно понашање. Те особе често имају проблема са законом. Константно мисле да се неко према њима лоше понаша и да имају право да их „кажњавају“ због тога.
На основу искустава породица људи са овим поремећајем, установљено је да се још у раном детињству јављају знаци који указују на ову болест. То су често: суровост према животињама, агресивност, непослушност, лагање, бежање из школе, насилничко понашање према људима, пироманија, крађа, као и конзумирање алкохола и дроге. Због тог наглашеног насилничког понашања, ове особе углавном представљају претњу за околину.
Нарцистички поремећај личности, или „тип Н“, карактерише потпуна окренутост ка сопственој личности. Људи који болују од овог поремећаја су бесни на све око себе, они живе у убеђењу да су радили добре ствари у животу а да им то нико није узвратио. Верују да се друштво лоше понело према њима и да им је стално учињена нека неправда. Ове особе захтевају да увек буду у центру пажње, мисле да су у сваком погледу изнад осталих и да заслужују само најбоље. Све време говоре искључиво о себи и очекују да их други слушају и у свему се са њима слажу. Уколико не наиђу на одобравање, постају критични, неразумни и свађалачки настројени.
Ове особе јесу изузетно егоцентричне, али стручњаци сматрају да су безопасније од прва два типа личности и да је мања вероватноћа да ће учинити неки сурови злочин. Ипак, управо је ово поремећај личности коме се посвећује најмање пажње и који тек треба испитати.
Кључне речи: емпатија, нулти степен емпатије, гранични поремећај личности, антисоцијални поремећај личности, нарцистички поремећај личности
(Барон-Коен Сајмон: Психологија зла, Београд, Clio, 2012., с. 44 - 81)
Сандра Алексић
Знатан број случајева овог поремећаја има сличну позадину: углавном су то људи који су расли у нехуманим условима, без љубави, бриге и подршке породице. Често су остављани у домовима за незбринуту децу, а потом се сналазили у хранитељским породицама, понекад чак и у више различитих породица. Махом су трпели неки вид злостављања,физички или психички, или чак оба. Ускраћени су за сигурност, разумевање, љубав и бригу, квалитетно школовање, здраво детињство и одрастање, све у свему, ускраћена им је емпатија.
Антисоцијални поремећај личности, или „тип А“, такође садржи неке од карактеристика граничног поремећаја (бес, агресивност, експлозивност...), али се овде појављује спремност да се постигне све што је неопходно како би се испуниле сопствене жеље. Због тога су особе које пате од оваквог поремећаја личности прорачунатије и опасније у односу на оне које пате од граничног поремећаја. Овакве особе су углавном у потпуности отуђене од осећања према другим људима, а постоји могућност и да уживају да гледају како неко други пати.
У овај тип поремећаја личности спадају они који немају осећај за кривицу и кајање, који су у стању да нанесу бол другим људима, који оправдавају сопствено деструктивно понашање. Те особе често имају проблема са законом. Константно мисле да се неко према њима лоше понаша и да имају право да их „кажњавају“ због тога.
На основу искустава породица људи са овим поремећајем, установљено је да се још у раном детињству јављају знаци који указују на ову болест. То су често: суровост према животињама, агресивност, непослушност, лагање, бежање из школе, насилничко понашање према људима, пироманија, крађа, као и конзумирање алкохола и дроге. Због тог наглашеног насилничког понашања, ове особе углавном представљају претњу за околину.
Нарцистички поремећај личности, или „тип Н“, карактерише потпуна окренутост ка сопственој личности. Људи који болују од овог поремећаја су бесни на све око себе, они живе у убеђењу да су радили добре ствари у животу а да им то нико није узвратио. Верују да се друштво лоше понело према њима и да им је стално учињена нека неправда. Ове особе захтевају да увек буду у центру пажње, мисле да су у сваком погледу изнад осталих и да заслужују само најбоље. Све време говоре искључиво о себи и очекују да их други слушају и у свему се са њима слажу. Уколико не наиђу на одобравање, постају критични, неразумни и свађалачки настројени.
Ове особе јесу изузетно егоцентричне, али стручњаци сматрају да су безопасније од прва два типа личности и да је мања вероватноћа да ће учинити неки сурови злочин. Ипак, управо је ово поремећај личности коме се посвећује најмање пажње и који тек треба испитати.
Кључне речи: емпатија, нулти степен емпатије, гранични поремећај личности, антисоцијални поремећај личности, нарцистички поремећај личности
(Барон-Коен Сајмон: Психологија зла, Београд, Clio, 2012., с. 44 - 81)
Сандра Алексић